POLITEK, kamionske nadogradnje

Vrste vozila (M, N i O)

Vrste vozila (M, N i O)

 

VRSTA M - VOZILA ZA PREVOZ LICA

 

Vrsta M – motorno vozilo koje je projektovano i konstruisano prvenstveno za prevoz lica i njihovog prtljaga. 

 

Vrsta M1 - putničko vozilo, jeste vozilo vrste M koje ima najviše devet sedišta uključujući i sedište za vozača, bez mesta za stajanje. 

Vrsta M2 - laki autobus, jeste vozilo vrste M sa više od devet sedišta uključujući i sedište za vozača čija najveća dozvoljena masa ne 

prelazi 5t i koja mogu imati mesta za stajanje.

Vrsta M3 - teški autobus, jeste vozilo vrste M sa više od devet sedišta uključujući i sedište za vozača čija najveća dozvoljena masa 

prelazi 5t i koja mogu imati mesta za stajanje. 

 

Vozila vrste M2 i M3 (autobusi) se razvrstavaju u klase: 

1) vozilo sa više od 22 sedišta za putnike: 

  a) Klasa I - jeste vozilo konstruisano sa prostorom namenjenim za putnike koji stoje, dozvoljavajući nesmetano kretanje putnika. 

  b) Klasa II - jeste vozilo konstruisano uglavnom za putnike koji sede, i projektovano za prevoz putnika koji stoje u prolazu, 

  odnosno u prostoru koji nije veći od prostora namenjenog za dva udvojena sedišta. 

c) Klasa III - jeste vozilo koje ima isključivo mesta za sedenje. 

2) vozilo sa najviše 22 sedišta za putnike: 

a) Klasa A - jeste vozilo koje je namenjeno da vozi putnike koji sede, odnosno koji stoje. 

b) Klasa B - jeste vozilo koje nije namenjeno za prevoz putnika koji stoje i koje nema dodatke za putnike koji stoje. 

 

VRSTA N - TERETNA VOZILA

 

Vrsta N - motorno vozilo koje je projektovano i konstruisano prvenstveno za prevoz tereta.

 

Vrsta N1 – lako teretno vozilo, jeste vozilo vrste N čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t. 

Vrsta N2 – srednje teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveću dozvoljenu masu koja prelazi 3,5 t, ali koja ne prelazi 12 t. 

Vrsta N3 – teško teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveću dozvoljenu masu koja prelazi 12 t. 

 

Oprema i instalacija stalno ugrađena na vozila posebne namene (kranovi, pokretne radionice, vozila za razglas, itd. smatraju se 

kao teret (stalni teret).

 

Uslovi za razvrstavanje vozila vrste N

 

Vozilo vrste N mora da ispunjava sledeće uslove u pogledu tehničkih karakteristika: 

 

1) Sva mesta za sedenje treba da budu odvojena od tovarnog prostora; 

2) Izuzetno, lica i teret mogu da se prevoze u istom prostoru pod uslovom da je tovarni prostor obezbeđen opremom za zaštitu ljudi 

od naleta tereta tokom vožnje, kao i prilikom naglog kočenja i skretanja; 

3) Sredstva za obezbeđivanje tereta su namenjena da obezbede teret, u smislu tačke 2) ovog stava, kao i sistem pregrada, 

namenjenih za vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 7,5 t, moraju biti u skladu sa odredbama Odeljka 3 i 4 

standarda ISO 27956:2009; 

  a) ispunjenost zahteva iz prethodnog stava može se utvrditi izjavom o usaglašenosti izdatom od strane proizvođača, 

  b) kao alternativa ispunjenosti zahteva iz ove tačke proizvođač može da dokumentuje na odgovarajući način, nadležnom 

  državnom organu, za homologaciju vozila, opreme i delova da ugrađeno sredstvo za obezbeđivanje tereta pruža jednak 

  nivo zaštite, kao što je predviđeno standardom iz ove tačke; 

4) Broj mesta za sedenje, ne uključujući mesto vozača, ne sme da prelazi: 

  a) 6 u slučaju vozila vrste N1, 

  b) 8 u slučaju vozila vrste N2 i N3; 

5) Vozila vrste N moraju da imaju masu tereta jednaku ili veću od mase putnika, izraženu u kilogramima; 

  a) Pri tome na svim mestima za sedenje moraju biti postavljena sedišta i mora biti ispunjeno: 

· ako je n = 0 onda mora da bude ndm - m ≥ 100 kg 

· ako je 0 <n ≤ 2 onda mora da bude ndm - (m + n × 68) ≥ 150 kg 

· ako je n > 2 onda mora da bude ndm - (m + n × 68) ≥ n × 68 

  pri čemu je: 

  „ndm“ - najveća dozvoljena masa,

  „m“ - masa vozila spremnog za vožnju, 

  „n“ - broj sedišta ne uključujući vozačevo sedište. 

  b) U masu vozila spremnog za vožnju iz prethodne tačke mora da se uračuna i masa opreme na vozilu koja služi za smeštaj tereta

  (npr. različiti oblici nadgradnje), masa stalne opreme za manipulaciju tereta (npr. kran, podizna platforma i sl.) i masa sredstava 

  za obezbeđivanje tereta, dok masa opreme koja se ne koristi u navedene svrhe (npr. kompresor, vitlo, električni generator, 

  oprema za prenos slike i zvuka, itd.) se ne uzima u obzir. 

 

Sve varijante i verzije vozila vrste N moraju da ispunjavaju uslove iz prethodnog stava. 

 

 

Vozilo vrste N1, kod koga je tovarni prostor i prostor za vozača u istoj celini (npr. oblik karoserije BB), pored uslova iz stava 1. ovog 

člana mora da ispuni i sledeće uslove: 

 

1) Utovar tereta mora biti moguć kroz zadnja vrata, vrata prtljažnika ili bočna vrata koja su projektovana i konstruisana u tu svrhu; 

2) U slučaju zadnjih vrata ili vrata prtljažnika, otvor za utovar mora da ispunjava sledeće uslove: 

  a) ako vozilo ima samo jedan red sedišta ili ima samo sedište za vozača, visina otvora za utovar mora da bude najmanje 600 mm, 

  b) ako vozilo ima dva ili više redova za sedenje, najmanja visina otvora za utovar mora da bude 800 mm, i otvor mora da ima 

  površinu najmanje 12800 cm2, 

3) Tovarni prostor mora da ispunjava sledeće uslove: 

  a) podloga tovarnog prostora u većem delu mora da bude ravna, 

  b) kada vozilo ima jedan red sedišta ili samo sedište vozača, dužina tovarnog prostora mora da bude najmanje 40% od 

  međuosovinskog rastojanja, 

  c) kada vozilo ima dva ili više redova sedišta, dužina tovarnog prostora mora da bude najmanje 30% od međuosovinskog 

  rastojanja, 

  d) uslovi za dužinu tovarnog prostora moraju da budu ispunjeni i kod vozila kod koga se zadnji red sedišta može ukloniti bez 

  posebnog alata, i to kad su sva sedišta postavljena, 

  e) uslovi za dužinu tovarnog prostora moraju da budu ispunjeni kada su sedišta u prvom redu ili u poslednjem redu, 

  u zavisnosti od slučaja, postavljena u normalnom uspravnom položaju za sedenje; 

4) Posebni uslovi za merenje: 

  a) podešavanje sedišta: 

· sedišta moraju biti podešena u svoj krajnji zadnji položaj, 

· naslon sedišta, ako je podesiv, mora da bude podešen tako da torzo 3DH uređaja može da se postavi pod uglom od 25◦, 

· naslon sedišta ako nije podesiv, mora da bude u poziciji kako je projektovao proizvođač, 

· ako je sedište podesivo po visini, onda mora da bude podešeno u najniži položaj; 

  b) posebni uslovi za vozilo: 

· vozilo mora da bude opterećeno do njegove najveće dozvoljene mase, 

· točkovi na vozilu moraju da budu postavljeni u pravcu; 

  c) način merenja dužine tovarnog prostora: 

· kada u vozilu nije postavljena pregrada, dužina se meri od poprečne vertikalne ravni koja dodiruje najistureniju tačku 

zadnjeg dela vrha naslona sedišta do unutrašnjeg dela zadnjeg okna ili zadnjih vrata ili vrata prtljažnika, kada su zatvorena; 

· kada je u vozilu postavljena pregrada dužina se meri od poprečne vertikalne ravni koja dodiruje najistureniju tačku pregrade

do unutrašnjeg dela zadnjeg okna ili zadnjih vrata ili vrata prtljažnika, kada su zatvorena; 

· uslovi koji se odnose na dužinu moraju biti ispunjeni najmanje duž horizontalne linije koja se nalazi u podužnoj vertikalnoj ravni

 koja prolazi kroz podužnu osu vozila u nivou podloge tovarnog prostora; 

  d) kada je u vozilu postavljena pregrada uslovi iz podtačke (1) ove tačke ne moraju da budu ispunjeni. 

 

Vozilo kod koga je između poslednjeg reda sedišta i tovarnog prostora postavljena pregrada takođe mora da ispuni uslove iz

prethodnog stava. 

 

 

Vozilo vrste N1, kod koga tovarni prostor i prostor za vozača nisu u istoj celini (npr. oblik karoserije BE), pored uslova iz stava 1. ovog 

člana mora da ispuni i sledeće uslove: 

 

1) Vozilo koje ima zatvorenu nadgradnju, mora da ispunjava sledeće uslove: 

  a) utovar tereta mora biti moguć kroz zadnja vrata, vrata prtljažnika ili zadnjeg okna ili na drugi način, 

  b) najmanja visina otvora za utovar mora biti 800 mm, a otvor mora da ima površinu najmanje 12 800 cm2, 

  c) dužina tovarnog prostora mora da bude najmanje 40% od međuosovinskog rastojanja; 

2) Vozilo koje ima otvoreni tovarni prostor, mora da ispuni uslove propisane u tački 1) podtačka (1) i (3) ovog stava; 

3) Uslovi koji se odnose na dužinu tovarnog prostora moraju biti ispunjeni najmanje duž horizontalne linije koja se nalazi u podužnoj ravni

koja prolazi kroz podužnu osu vozila u nivou podloge tovarnog prostora. 

U slučaju da neki od navedenih uslova iz ovog člana za razvrstavanje vozila u vrstu N1 nije ispunjen, vozilo će biti razvrstano kao vozilo 

vrste M1. 

 

VRSTA O - PRIKLJUČNA VOZILA

 

Vrsta O - priključno vozilo koje je projektovano i konstruisano za prevoz tereta ili lica kao i za smeštaj lica. 

 

Vrsta O1 – lako priključno vozilo, jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 0,75 t. 

Vrsta O2 – malo priključno vozilo, jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 0,75 t , ali ne prelazi 3,5t. 

Vrsta O3 – srednje priključno vozilo, jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t , ali ne prelazi 10t. 

Vrsta O4 – veliko priključno vozilo, jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 10 t. 

 

Priključna vozila vrsta O2, O3 i O4 razvrstavaju se u jednu od sledećih klasa, i to u klasu: 

1) poluprikolica – jeste priključno vozilo koje je konstruisano da se priključi na tegljač sa sedlom ili na konverter prikolicu pri čemu 

prenosi znatno vertikalno opterećenje na vučno vozilo ili konverter, 

2) prikolica sa rudom – jeste priključno vozilo koje ima najmanje dve osovine od kojih je najmanje jedna upravljana osovina, 

opremljeno sa vučnim uređajem koji se može pokretati vertikalno u odnosu na prikolicu i koje prenosi manje od 100 daN 

statičkog vertikalnog opterećenja na vučno vozilo, 

3) prikolica sa centralnom osovinom – jeste priključno vozilo kod koga je osovina (osovine) postavljena blizu težišta vozila tako da

 vetikalno opterećenje koje se prenosi na vučno vozilo, ne prelazi 10% od najveće dozvoljene mase prikolice odnosno najviše 

1000 daN, pri ravnomernom opterećenju vozila, 

4) prikolica sa krutom rudom - jeste priključno vozilo sa jednom osovinom ili grupom osovina, opremljeno sa krutom rudom koja 

prenosi statičko opterećenje ne veće od 4000 daN na vučno vozilo na osnovu svoje konstrukcije, i koje ne spada u prikolica sa 

centralnom osovinom.